ДАВНЕ 1856. године једна дама је понела венчану хаљину тако што није ни слутила да ће генерацијама потомака њена венчаница причати приче о српској и варошкој историји.

То је венчаница Јелене Грујић, која се и данас чува у Дому Јеврема Грујића, у музеју поред Атељеа 212, у Светогорској улици. А хаљина има својих безброј приповести...

- Прича почиње давно, још у доба кнеза Милоша - каже нам Бранка Цонић из овог музеја. - Постојала је лепа Јеленка, у коју се сам владар озбиљно загледао, чак су имали и ванбрачног сина који није дуго поживео. Полако је почела да се гаси страст између двоје људи, али не и поштовање. Ускоро је Милош приметио како се Теодор Хербез, његов попечитељ (министар) финансија загледао у лепу Јеленку и благословио њихов брак.

Јеленка је остала запамћена и по томе што је прва увела париску моду у Београд, а прва је понела беле, лаковане чизмице "на шнир". Била је претплаћена на француске модне часописе, пријеми које је приређивала у Господској (данас Бранковој) улици били су најпрестижнији, а прва је носила беле рукавице, тоалете са карнерима, кринолине...

Како нису имали порода, они су усвојили кћер њене сестре, Јелену, која је била интелигентна и паметна девојка и ускоро је савладала немачки и француски језик, као и врхунске манире оног доба. То је била Јелена, супруга будућег великог дипломате Јеврема Грујића, а њена венчаница, која је "главни јунак" наше приче и данас краси овај музеј.

Бранка Цонић


- Ова свечана хаљина сачињена је од памука и свиле, а проткана је златним и сребрним нитима - додаје Цонићева. - Потом је, неколико генерација девојака из ове породице ову хаљину са поносом носило на баловима.

Пошто је хаљина бриљантно рестаурирана од стране стручног тима Централног института за конзервацију, на сваку нит су стручњаци обратили пуну пажњу, па је данас у витринама музеја пленећи пажњу посетилаца, и подсећајући на некадашњи сјај и гламур припадника престоничке елите.