НА Дорћолу, у близини храма посвећеног Александру Невском, 1893. године почела је да ради прва електрична централа у нашем граду.

Како каже Зорица Циврић, стручњак Музеја науке и технике, који се налази на месту ове зграде, радови су започети 1891. године копањем бунара и темеља за димњак.

- Централа је пуштена у пробни рад у септембру 1893, да би већ 5. октобар био означен као званични дан почетка њеног рада - каже Циврић. - Радови су у потпуности били завршени у јануару 1894, када је наступила обавеза општине да користи и плаћа електрично осветљење - објашњава Циврић. - Од 1919. године Општина града Београда преузела је на управу електричну централу и целокупну електричну мрежу, као и возила и постројења трамвајског саобраћаја.

Пре тога су се смењивали различити власници и управљачи, али после Првог светског рата главну реч преузима Дирекција за трамваје и осветљење.

Електрична енергија произведена у првој централи чинила је до Првог светског рата највећи део у укупној производњи у Србији.

Од почетка рада до 1924. године ово је била једина централа за производњу струје за јавне потребе Београда. Од 1924. године почиње да ради и електрична централа у Макишу, али она је превасходно служила за напајање водовода. Од тада до 1934. она снабдева све шире делове града из свог окружења.

Прва електрична централа јединствена је и по томе што су у њој произвођене две, а потом и три врсте електричне енергије. Тако ово место "памти" једносмерну струју за осветљење и погон трамваја, до трофазне струје високог напона, која је у граду трансформисана и служила је за погон мотора и највећег дела града.

- Прва јавна централа доживела је бројне промене у проширењу капацитета, па је изграђена и нова зграда 1928. године у којој се данас налази овај музеј.

У новембру 1932. године направљена је нова централа која је понела име "Снага и светлост", па је она преузела напајање целокупне београдске електричне мреже.

1893. прва централа

НАИЗМЕНИЧНА СТРУЈА

У Београду је замена система једносмерне струје новим системом наизменичне струје обављена око 1932. године. У осталим градовима ова замена је ишла спорије, тако да је трајала све до 1958. године.

"СНАГА И СВЕТЛОСТ"

Термоелектрана "Снага и светлост" вредна је засебне приче, а овог пута ћемо само поменути да се налазила поред Марине "Дорћол".

Рушевине овог здања се и сада виде како би нас подсетиле на драгоцена места која су потонула у муљави београдски заборав.

Како објашњава Зорица Циврић, у Београду је 1932. почела да ради термоелектрана "Снага и светлост", једна од тада највећих електрана на Балкану. Термоцентрала је пуштена у пробни рад 26. новембра 1932, а капацитет јој је износио три пута 6.400 киловата, а онда је 1938. проширен за још 12.500 киловата.

Oва централа је и после Другог светског рата дуго била главни снабдевач Београда електричном енергијом. Крајем 1969. године централа је потпуно искључена из електричне мреже.