Београдске приче: Јечам жњела локомобила

АКО је парна локомотива била машина која је покретала некадашње возове, шта је онда локомобила?

Још постоје они које је превозио "ћира", воз са машином на пару која је вукла железничку композицију, али оних који су радили са локомобилом вероватно више нема. Они су сада на неким небеским житницама.

Прва вршалица

ЛОКОМОБИЛА је парна машина која је служила да покрене тадашње вршалице или друге справе једноставне конструкције. Функционисала је на исти начин као и локомотива, најзад, изгледом веома подсећа на њу.

Ова чудесна, стара направа чека нас на улазу у Музеј науке и технике, наочиглед Београђана који јој не знају намену. Наш домаћин је Иван Станић, стручњак ове институције који нас подсећа на почетке индустријске револуције у 18. веку.

- Производња тога доба зависила је искључиво од људске или животњске снаге, јачине ветра или водостаја река - објашњава Станић. - Тада Џејмс Ват проналази парну машину, која снагу водене паре трансформише у механички рад. Оваква машина поседује котао у којем се до кључања загревана вода претвара у пару под притиском. Пара се шири и делује на клип чије даље покретање окреће замајац или други део машине.

Такве парне машине су се користиле као погон пумпи, локомотива, пароброда и парних трактора, у које су спадали локомобиле и дреш, првобитна верзија вршалице.

У суштини, то је покретна погонска парна машина која је убрзала прелазак са занатског на индустријски начин производње.

Локомобила у овом музеју је тешка 3,5 тона и под пуном паром развија пет коњских снага.

Ова машина коришћена је у пољопривреди и индустрији у комбинацији са дрешом и служила је као непокретни комбајн за вршидбу, стругање дрвета, покретање водених пумпи, млинова, машина у пивари, централних погона у фабричким постројењима...

У време када су ове машине биле питање престижа, али и профитабилности тадашњих европских земљопоседника, локомобила је имала широку примену.

Тако су богатији велепоседници, са већим имањима имали самоходне локомобиле које су имале импресивну снагу. Она је износила од осам до чак 15 коњских снага, док су оне, уобичајене, имале од четири до шест.

Мобилне машине

Мање локомобиле, које су тежиле од 2,5 до пет тона, биле су покретније, па су могли да их премештају, према потреби, тако што су их вукла три пара воловских запрега.

- О пореклу и власништву локомобила строго се водило рачуна - додаје Иван Станић. - Свака је имала своју котловску исправу, дакле посебан, званичан документ, и сваке две године долазио би посебан службеник Министарства пољопривреде који би давао употребну дозволу.

О промени власништва једне толико важне машине као што је локомобила, Министарство је морало да буде обавештено у року од 15 дана.

КРУНА ДИМЊАК КРАСИ

НА самом врху димњака локомобиле налазила се једна врста круне, која делује декоративно.

- Она је имала веома практичну улогу - каже наш саговорник. - Спречавала је да варнице које би могле да излете из машине запале сламу приликом вршидбе жита.

ПУТЕВИ СРПСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

ВЕРЗИЈА локомобиле о којој причамо направљена је у Аустроугарској 1914. године и носи званично име "Хофер Шранц Клејтон".

Када је организована изложба под именом "Путеви српског инжењерства 19. века", 1994. године, компанија "Сартид" је обавила рестаурацију ове парне машине, па је сама локомобила била изложена испред Галерије Српске академије наука и уметности. Приликом отварања чак је демонстриран и њен рад.

МИНИЈАТУРЕ

У Музеју науке и технике постоји и минијатурна верзија локомобиле.

Водич Ана Симић објаснила нам је да је сваки део ове минијатурне парне машине веран оригиналу, само што је умањен.

Стручњаци кажу да би могли да је покрену да ради као она, "права" локомобила која стоји испред зграде музеја и која је некада била у функцији.

СПЕЦИЈАЛНИ ИСПИТ

КОЛИКО је ово била деликатна машина, а управљање њом одговорно, најбоље говори податак да је руковалац морао да буде посебно оспособљен.

- Употреба локомобиле је била врло сложена - објашњава Станић. - Зато је могла да је ложи само особа која има положен посебан - "котловски испит".

Овакве машине ложиле су се по правилу оним енергентом који брзо ослобађа топлотну енергију - стабљика и клип кукуруза, суво пруће...