Београдске приче: Хероји спали на улични путоказ
14. 10. 2015. у 11:12
Имена јунака оних који су изнели српску револуцију Београђанима углавном непознаница. Браћу Недић немачки историчар Леополд Ранке упоредио са херојима из Термопилског кланца
Ко су браћа Недић, Мутап, Молер, Конда, одакле нам Ђушина улица..? Не започињите анкету са овим питањима међу суграђанима, јер ћете углавном заузврат добити упитне погледе, одречно одмахивање главом...
Али, ако их упитате ко је био Сулејман, резултати ће бити нешто бољи, већ у складу са савременом информисаношћу заинтересоване публике. Превише је оних који су заборавили да су имена с почетка текста хероји из Првог српског устанка. Још се сећамо Стевана Синђелића, дабоме, Карађорђа, Милоша и народних вођа из највишег врха, али је већ превише оних који су нам познати само по томе што су им имена или надимци записани на таблама са називима београдских улица, па се, ето, тако сналазимо да не залутамо у сопственом граду.
Истина, градске власти су обележиле имена ових саобраћајница додатним таблама са информацијама о биографијама и важности ових јунака за нашу историју.
Хајде да се подсетимо макар на понеке, док нас меље темпо догађања који макар у Србији не дозвољавају никакву доконост. Ред би био да их ипак не заборавимо...
Српски Термопили
НА Лазареву суботу, код манастира Чокешина, у близини Шапца рођена је легенда о српским Термопилима, када се са Турцима сударила српска војска под командом браће Недић, Глигорија и Јанка. Кажу да је немачки историчар Леополд Ранке први упоредио ову несвакидашњу и неравноправну битку са Термопилима, јер су се тачно 303 српска хајдука сударила са око 1.500 Турака. Пре тога су Недиће напустили харамбаша Ћурчија и Јаков Ненадовић, па су ови остали сами да се са својим војницима супротставе Османлијама. Нико није преживео. Њихов пут је водио на небо, а Улица браће Недић води од Крунске улице до Булевара краља Александра.
Када је почела сеча кнезова, Турци су погубили Хаџи Рувима, чији син Петар Николајевић је већ био познат као сликар. Обојица имају своје улице у Београду, с тим да је она са именом Хаџи Рувима у близини пијаце Каленић.
У сусрет времену Првог српског устанка, његов син Петар је већ увелико осликао неколико манастира, а већ по нашој традиционалној склоности ка надевању надимака - прозвали су га Молер, што му је заувек остало.
.jpg)
Био је један од јунака Првог српског устанка, да би после слома пребегао у Аустрију, а потом се вратио, када су се Срби поново подигли против Турске. Није био склон апсолутизму Милошевом, а погубљен је у Београду 1816, од стране Османлија, мада је џелат Марашли Али-паша, наводно, имао Милошеву подршку за тај чин. Молерова улица је данас паралелна са Улицом кнегиње Зорке, а у њу се улази из Крунске.
Ђуша Вулићевић је био један од вођа устанка у смедеревском крају, где је и погинуо 1805. године. Ипак га историја памти и по томе што је понео тешко бреме, јер је његов брат био Вујица Вулићевић, који је на превару погубио Карађорђа. Ђушина улица данас пролази поред Рударско-геолошког факултета.
Мутап поред Храма
УЛИЦА посвећена Мутапу од Мекензијеве излази до Храма Светог Саве, а Лазар Мутап је имао и надимак Чачанин. Додуше, и "мутап" је име за човека који се бавио ткачким занатом, па је овако и ушао у историју. Био је активан и у Првом и у Другом српском устанку, а подлеже ранама 1815. код Чачка, где је покушао да ослободи шанчеве од Турака, око тамошње џамије.
Није ово био начин да се сетимо свих хероја овог важног историјског периода Србије, јер је немогуће да поменемо све оне који су подигли устанак, а са њима и српску револуцију.
Ипак, када већ пролазимо поред неких од улица града, није згорега да се запитамо коме ли су посвећене...

Фото: В. Данилов
КУРСУЛА
МЕГДАНЏИЈА је био други надимак Јована Курсуле, који је био близак Карађорђев саборац. Био је снажан и храбар човек, али и врло спретан ратник.
Умро је после боја на Делиграду, 1813. године, од задобијених рана.

КОНДА
ЦИНЦАР Конда бимбаша у Првом српском устанку успео да освоји Сава-капију на Калемегдану и на тај начин омогући Узун Мирку да продре унутар утврђења са својим људима.
Тако је Београд први пут после дуго времена ослобођен од Турака, и преузимају га Срби.
Кондина улица од Косовске води ка Радио Београду, а Узун Миркова доводи посетиоце пред Београдску тврђаву.
Ivan
14.10.2015. 16:09
Svaka čast autoru.Divan podsetnik na slavna vremena iz srpske istorije..Samo nastavite.Ovakvi zanimljivi i poučni članci su bez sumnje vazan segment srpskog kulturnog nasledja.Hvala autoru.
za promenu odlican tekst
jedini problem je što gradovi više ne mogu da se šire, jer nemamo više po kome da dajemo imena ulicama. svi pravi junaci su već 'zauzeti', a ovi današnji, da nas bog sačuva!
Hvala piscu ovog divnog članka. Otklonio mi je dilemu oko naziva ulice Braće Nedić. Da bi se otklonila svaka dilema na koju se braću odnosi, predlažem da se u toj ulici na nekom adekvatnom objektu stavi ploča sa punim imenom i prezimenom Gligorija i Janka Nedića, heroja iz prvog srpskog ustanka. Hvala još jednom sa nadom da će i ubuduće biti ovako lepih članaka o ljudima koji su svojom hrabrošću osvetlili obraz i čast srpskog naroda.
Коментари (4)