Београдске приче: Кад мачка крочи у десети живот

ПОЧЕТКОМ октобра 1937. године варошка штампа преноси причу чији су главни јунаци једна несрећна маца и њен власник, заборавни београдски алас.

Драматичан наслов привлачио је пажњу читалаца, јер је у врху новинске стране листа "Време" писало: "Тајанствени чамац са једном мачком на средини реке изазвао је праву сензацију на Савском пристаништу".

Усамљени чамац

Реч "сензација" можда не пасује на овом месту, али када се осврнете на данашње новинске написе у којекаквој штампи, дало би се опростити старим градским колегама...

Прича почиње на Сави, где су радници са обале у близини Земунског (данашњег Бранковог) моста видели необичан чамац на реци. Био је потпуно сам, у њему није било никога. Појурили су "моторњаком" и сустигли бродић пред само Ушће. На кљуну чамца накострешила се једна шарена мачка која је одмах огребала првог радника који је хтео да је узме.

- Тек после велике борбе радници су успели да обуздају побеснелу мачку, која се понашала као прави гусар бранећи приступ на рибарски чамац. А тамо су нашли једно мушко одело, рибарски алат, мрежу и једну легитимацију. Из ње се могло закључити да је власник Живојин Угричић из Умке. По свему судећи, радило се о несрећном случају, када је алас хтео да извуче велику рибу, изгубио је равнотежу и пао у воду. Кратка и тужна историја... Радници су све пријавили и предали полицији.

Одвајкада је било риболоваца и њихових прича, већина од њих биле су веселе, а неке би, богме, преувеличавале успехе старих аласа. Ова прича није водила на ту страну, а међу редовима се већ осећао жал за старим рибаром, којег је надјачала водена неман. Да је било обратно, варошки алас би се још дуго хвалио како је надјачао великог сома који се усудио да му се супротстави.

Тако је кренула репортажа са савских докова првих дана с јесени 1937. године. Један догађај унео је немир у дане који су доласком октобра почели да бивају све мирнији.

Али...

Одлазак Фифи

- Случај је хтео да се ствар другачије развије - детаљно бележи непотписани новинар оног времена. - Из Умке је стигао одговор да се тамо налази рибар Живојин Угричић, здрав и читав.

У полицији алас даје исказ: "Док сам се ја бавио на обали, конопац се одвезао и чамац је почео да плови низ воду, а ја нисам ни приметио. У њему је остала моја драга мачка Фифи. Она ми је једном приликом спасла живот... Постала ми је талисман. Да ли сте и њу сачували?"

Тада долази и потресан епилог приче.

"Радници који су са гусар-мачком водили онако очајничку борбу, погледали су у земљу. Ћутећи су се изгубили из полиције својим климавим корацима, јер нису имали храбрости да одговоре добром рибару који их је пратио сузним погледом."

- То је била сасвим кратка и тужна историја - закључују предратни репортери причу о овом догађају са реке. - Радници су сматрали да је мачка била баксуз што се рибар удавио па су јој везали камен о врат да би неколико тренутака касније заронила бесповратно у плаве дубине Саве...