БЕОГРАД се деценијама бурно шири, жељан је нових стамбених и пословних објеката, али на тај начин "једе" један део свог ткива за којим после жали. То су реке, потоци и зелене површине које су неопходне за здрав живот.

О томе говоримо са стручњацима Шумарског факултета, који упозоравају како је на ужем градском подручју, током последњих стотинак година највећи број потока и мањих речица једноставно уведен у канализациони систем или је препуштен потпуној небризи и злоупотребама.


Природно стање

- ИСТИ је случај и са шумским површинама, које нестају под ударима дивље градње или тешко прихватљивих решења о легалној градњи - упозорава др Ратко Ристић са Шумарског факултета.

- У свету постоје важни примери како метрополе уводе тренд повратка на природно стање, колико год да је то могуће. Баш тако је и Београд, као истинска метропола, достојан цивилизацијског напора да очува блага која има.

Наш град је доживео буран развој током последњег века, па данас спада међу највеће на Балкану, са бројем становника који се лагано ближи другом милиону. Захвата територију од око 3.500 квадратних километара на којој се налази 187 водотока, не рачунајући Дунав, Саву и Колубару!

- Само у ужем градском језгру налази се неколико десетина водотока који су уведени у канализациони систем - каже др Ристић. - Тако су потпуно или делимично урбанизована сливна подручја где су протицали Чубурски, Кумодрашки, Мокролушки и Жарковачки поток.

Истовремено, велика концентрација стамбених, пословних и инфраструктурних објеката учинила је да Београд, у европским размерама, постане сиромашан зеленим површинама. Тако на нивоу града имамо скромних 14 "зелених квадрата" по становнику, док на Врачару на сваког житеља имамо само два квадратна метра.

- Дошли смо до тога да сада имамо мањак рекреативних површина, рађа се ефекат "топлотног острва", смањена је биоразноврсност... Али, томе има лека и градско богатство можемо да вратимо његовим становницима. У свету постоје јасни примери за то, јер "плаве" и "зелене" површине, односно водотоке, паркове и шуме можемо да очувамо, али и да им повратимо значај.

Ширење урбанистичких зона

Наш саговорник набраја веома успеле подухвате који су обележили корејски Сеул, Авињон у Француској, Торонто у Канади...


- Иако је река Чонгју Чонг готово сто година текла кроз сеулску канализацију, од 2005. године корејски експерти јој отварају корито и уређују је тако да данас протиче кроз срце пословног дела овог града - истиче Ристић. - Поред ње су пешачке и трим стазе, враћене су аутохтоне биљне и животињске врсте, све изгледа као права оаза у центру града. Канађани су у Торонту искористили стару, напуштену циглану, и велики кратер који је настао ископавањем глине, па су га претворили у језеро, а околину у прави рајски врт. Градови Лука у Италији и Авињон у Француској у централним градским зонама имају потоке који украшавају урбано језгро чинећи га знатно хуманијим него што је било, и изузетно пријатним за данашње становнике.

Лако би слични пројекти могли да буду изведени и код нас, а само једну од таквих идеја износи нам др Ристић.


Скривени Каљави поток

ПОСЕБНА прича везана за спас душе Београда односи се на Каљави поток, за који Београђани готово да нису чули, а око овог водотока наш саговорник види зелену оазу која би могла да украси простор од Бањице до Канаревог брда.

- Најатрактивнији део слива Каљавог потока налази се на око пет километара од самог центра града. Окружује га око 18 хектара шуме, у кориту има воде током целе године, краси га неколико сталних извора, а са једне стране формиране су и пешачке стазе. У средњем делу окружен је веома квалитетном шумском вегетацијом. Из шуме се чује песма славуја и коса, а некада је Каљави поток имао и ситније врсте риба.

Визије Каљавог потока

Дабоме, у складу са градском "традицијом", деценијама уназад су у поток сливане различите отпадне воде и водоток је загађен. Прелази преко њега су углавном уништени или оштећени. А процене стручњака су такве да није потребно велико улагање, већ значајна жеља и дисциплина да овај део уредимо као градску оазу. Наравно, не само Каљави поток, већ и многе друге сливове потока и речица који скривено теку заробљени у немар или канализационе токове.

Визије Каљавог потока

- Заштита "плаво-зелених" коридора има огроман смисао. У густо насељеним и високоурбанизованим градовима као што је наш, неопходно је да мислимо и о еколошком, социјалном, естетском и духовном значају оваквих места. То је наша цивилизацијска обавеза. Уколико бисмо остварили овакву и сличне идеје, наши потомци ће имати прилику да живе у сасвим другачијем и знатно бољем граду.