Дивљи сплавови преплавили Саву

СПЛАВ-КУЋИЦЕ на Сави последњих неколико година преко ноћи ничу као печурке! Од Моста на Ади, преко Блока 45 и Остружнице, па све до Умке, на левој и десној обали, начичкано је неколико хиљада монтажних објеката на понтонима. Регистарску ознаку легално постављених статичних пловила носи тек око 1.000, тврде из Лучке капетаније Београд.

Летовање у кућицама на бурићима на обали Саве омиљена је дестинација за летовање десетине хиљада суграђана. Ипак, тек четвртина њих је прошла годишњи технички и безбедносни преглед и добила регистарски број. Све остале су "дивље" грађевине за које се и не зна ко су власници.

- Имамо нешто више од 1.000 регистрованих статичних објеката на Сави на територији Београда, у шта спадају и понтони и грађевине на њима - тврде из Лучке капетаније Београд. - Да би се регистровао неки објекат на води, неопходно је да прође технички преглед који обавља комисија на терену. Она проверава да ли је објекат безбедан. Још увек толеришемо објекте на бурићима, али ће израдом новог техничког правилника они бити строго забрањени.

Против нерегистрованих објеката надлежни се боре на различите начине: инспектори обилазе обалу и сликају објекте, а комуналци пишу казне за непрописно заузимање површине на води. Са друге стране, староседеоци савске обале тврде да никада ниједан нерегистровани сплав није уклоњен.

- Озбиљне контроле нема, нити је икада било, а сплавова је све више - истиче Бранко Радојковић, коме је донедавно једина адреса била стан на Сави. - Понекада надлежни обиђу обалу, усликају нешто и то је све. Никада ниједан нелегалан сплав није уклоњен, јер реално, где ће их град сместити? Притом, то кошта много више него регистрација места, јер за понтон од 60 квадрата са објектом треба платити око 8.000 динара на годишњем нивоу.

Опремљени као право домаћинство, у стамбеним сплавовима на Сави на територији престонице, живи свега десетак суграђана. Њихов објекат најчешће је регистрован, а неретко и осигуран од крађа и временских непогода. Ни легалним "сплаварима", ни онима који се још увек "шлепају" уз њих, снабдевање струјом не представља никакав проблем. Према тврдњи оних које смо јуче затекли на Сави, само километар узводно од окретнице у Блоку 45, она се барем не краде.

- Сви мали сплавови струју узимају са рени бунара, који имају висок напон због дистрибуције воде ка водоводној мрежи - објашњава Богдан Вранић, власник једне од водних кућица, који цело лето проводи на Сави. - Свако има своје бројило са кога се струја очитава два пута годишње. Ту нису могуће крађе, а и рачуни нису велики. За мој сплав од 60 квадрата, зимска потрошња је око 2.000 динара, док је летња мало више од седам хиљада.

Са друге стране, у Лучкој капетанији Београд кажу да је подручје око рени бунара заштићено и да у његовој близини не би смели да се налазе сплавови. Такође, напајање струје регулише ЕДБ посебним бројилима, те је највероватније реч о нерегистрованим објектима на води уколико су прикључени на капацитет рени бунара.

ЕДБ НЕМА ЕВИДЕНЦИЈУ

КАКО су нам објаснили из Електродистрибуције Беград, они не воде евиденцију о купцима сплавова, а да би купац добио прикључак на електроенергетску мрежу, потребно је да прибави одговарајуће одобрење за то. - Услов је да постоје техничке могућности и да постоји одговарајућа документација (грађевинска дозвола или захтев за легализацију. Tо важи за све кориснике дистрибутивног система, па и за ово подручје.

КУЋЕ НА ОБАЛИ СВЕ ПОПУЛАРНИЈЕ

КИЛОМЕТАР узводно од окретнице у Блоку 45, на левој обали Саве изграђено је скоро 200 кућа. Тек половина њих је добила грађевинску дозволу и у процесу је легализације. Ипак, то није највећи проблем при градњи сталног објекта на обали реке. - Да бих могао да оградим своје земљиште око куће, морао сам и да купим и три сплава на води која су стајала испред мог плаца. Обалу сам бетонирао и тиме спречио да неко преко ноћи постави понтон испред моје куће - прича један од власника зиданог објекта.