Градоначелник за узор

БЕОГРАД се развијао под руководством сваког од градоначелника, па је свако од "првих људи" убрао понеки позитиван поен пред суграђанима, али неке од лидера града неосновано смо заборавили. Вероватно и зато што је временска дистанца између њиховог и наших живота предалека.

Зато је овај текст намера да се сетимо Владе Илића, предратног београдског градоначелника. Подсећамо, то је тада била сасвим другачија варош, око пет пута мања од данашње престонице.

Влада Илић био је на челу Београда од 10. јануара 1935. до 13. новембра 1939. године. Пореклом је био из Власотинца, а направио је бурну каријеру индустријалца, па је под његовом управљачком палицом било 17 фабрика, махом текстила, али и Електрично предузеће Србије. Неки од погона били су у Лесковцу, други у Београду, а остали широм ондашње Југославије. Његову склоност учењу отац је подржао па га је послао на школовање, прво у Љубљану, а после на Текстилни факултет у Ахену, у Немачкој. Оженио се Олгом Дунђерски, унуком чувеног Лазе, велепоседника, па је дошло до укрштања породичног капитала, са којим су супружници очигледно умели спретно да владају.

Подсећамо, Лесковац је у то време словио за један од најперспективнијих градова, а због бриљантног развоја управо текстилне индустрије било је уобичајено да га зову и Мали Манчестер.

Из такве средине Илић допире до Београда, и као веома успешан у свом послу ускоро стаје на чело града. Његове идеје су покренуле изградњу Зоолошког врта, али и Београдског сајма, који је тада био ексклузивно место развоја економије и трговине, ма како да га ми данас доживљавамо као руину и називамо Старим сајмиштем.

Београдски сајам отворен је 1937. године, и током наредне две године ту су се одиграле велике међународне манифестације. Осим редовних јесењих и пролећних сајмова, у историји града су оставили веома буран траг "Салон аутомобила" као и "Ваздухопловна изложба", обе одржане 1938. године. Исте сезоне емитован је и први експериментални телевизијски програм на "Филипсовом" штанду на јесењем сајму.

Илићев допринос био је огроман и приликом стварања Зоолошког врта, јер је отворен на земљишту које је лично поклонио граду. Легендарни управник "Врта добре наде" Вук Бојовић често је умео да нагласи како је "Врт" пре рата имао двоструко већу површину него данашњи.

У доба овог градоначелника Београд памти велики напредак, како у економији тако и у изградњи инфраструктуре. Као први човек града, Илић је био популаран и стога што је подизао радничке станове, болнице, диспанзере и дечије прихватилиште. За онај Београд, који је имао око 300.000 становника, то су били значајни искораци. Истовремено је остао запамћен и као човек који је финансијски стабилизовао општину и њене инвестиције учинио ефектним, оправданим и профитабилним.

У Илићево време отворен је први друмски мост - Мост краља Александра, потом и Панчевачки, који је понео име краља Петра, прва трамвајска пруга ка Земуну је прошла такође за време његове власти, подигнуто је здање Главне поште, отпочели су радови на изградњи Храма Светог Саве...

Успешног пословног човека ухапсиле су револуционарне власти после рата и осудиле зато што су му фабрике радиле током окупације. Дабоме, циљ је била конфискација имовине, што је и учињено, па је осуђен 1947, а имовина му је одузета. Успешни предратни градоначелник заувек је напустио свој Београд 1952. године.

Правда је задовољена знатно касније, када је Окружни суд у Београду, 2009. године, прогласио ништавном одлуку Војног суда из 1946. године и рехабилитовао познатог градоначелника.

НОВИ БЕОГРАД

Градоначелник - визионар је још 1937. године потписао уговор са два данска предузећа о насипању Новог Београда, односно првим радовима који је требало да обезбеде простор за ницање новог града на левој обали Саве.

ВЕЧИТИ ПРОТИВНИЦИ

ИДЕЈА да Београд добије сајам наишла је на отпоре из Словеније и Хрватске, који су били тако традиционални у претходној Југославији, без обзира на то да ли је била предратна краљевина или послератна комунистичка република.

Хрвати и Словенци су тврдили да се на тај начин "централизује трговина", а то је она иста прича која је касније измештала Београд из трговинског центра Југославије, и која је изродила Кардељеве накарадне идеје о "двосмерној федерацији" која је на крају и унаказила претходну државу.