Војска заборавила свој “Беверли Хилс”

ВОЈНИ комплекс СРЦ "Сурчин" може се описати са две речи - лепота и страхота! Насеље, омеђено густом зимзеленом шумом и језером пуним рибе, изграђено је почетком деведесетих са намером да ту буду објекти за одмор и рекреацију припадника војске. Међутим, због ратних дешавања, кадрови из бивших република, добили су службене станове у закуп, као привремено решење.

За прву руку, и није било лоше. Комплекс, који је тада изгледао као "божја башта", имао је тачно 162 стамбене јединице и 22 бунгалова. Улаз је контролисала војска, а у оквиру центра налазила се рецепција, ресторан, продавница, па чак и спортски терени где су се припремале разне репрезентативне селекције.

Према речима пензионисаног официра Драгомира Живановића, по усељењу припадника војске у службене станове, Министарство одбране, односно надлежни Војнограђевински центар, почиње да избегава своје обавезе према насељу, али и према официрима којима је додељен привремен кров над главом.

- Добили смо привремено решење за две године, а остали смо двадесет. Годинама су нам стизали рачуни за воду и струју по индустријској цени, плус што смо морали да плаћамо те трошкове и за оне цивиле који су се бесправно уселили у војне објекте - објашњава Живановић, указујући на то да су месечне дажбине за неусловне станове од 61 квадрата морали да плаћају и по 35.000 динара.

Само рачун за воду им је стизао око 8.000 динара, што већина породица није могла да плаћа. Официри, окупљени око Удружења СРЦ "Сурчин", куцали су на многа врата, али њихов вапај нико није чуо. због тога, многи су и престали да плаћају дажбине, јер онда не би имали за храну.

- Сваке године, по неколико пута обраћали смо се Министарству одбране. Указивали смо на наше проблеме, молили их да нам реше статус. Неки министри су обећавали, али све је остало мртво слово на папиру. Ушли смо у бирократски лавиринт, јер због привременог смештаја нисмо могли ни најосновија права да остваримо. Нека нам барем допусте да откупимо ове станове - прича Миодраг Максимовић, који је пре 25 година откупио војни стан у Сарајеву, али због политичке ситуације није у могућности да га врати у своје власништво.

Део комплекса је делимично уништен пре десет година, када се војска повукла са пријавнице. Сакупљачи секундарних сировина за само неколико дана опустошили су рецепцију, ресторан, продавницу и ПТТ централу, те ни данас житељи овог насеља немају фиксне телефоне. Лопови нису оставили апсолутно ништа иза себе осим голих зидова. Чупали су чак електро каблове и штекере из зида.

За разлику од војних зграда, стамбени објекти, где живе припадници војске, одлично изгледају, па неколико улица у овом насељу делује као српски Беверли хилс. Све је чисто и уредно, без иједног папирића, а испред врата посађене су руже.

-Већина нас су високи официри, начелници и доктори у војномедицинским установама, те као озбиљни људи одржавамо привремено добијен стан. Али, нас интересује да решимо свој статус. Нећемо да улажемо у нешто што није наше. Војсци када треба ово води као војни комплекс, а када јој није наруку, евидентирани смо да живимо у службеним становима. Нека легализују насеље, у ком ћемо откупити некретнину или нам по свим решењима које имамо и ранг-листама доделе станове, као колегама широм Србије - прича Драгојло Крпић.

БЕСПРАВНО СЕ УСЕЉАВАЛИ И ЦИВИЛИ

У НАСЕЉУ има око 60 станова из којих су отишли официри. Половина њих је запечаћена, а у половину су се бесправно уселили цивили са породицама. Од дажбина они ништа не плаћају. Вода и струја за цело насеље води се на једном струјомеру и једном водомеру, те се рачун за утрошену енергију дели припадницима војске који ту живе, а који имају привремена решења.

СЛАЊЕ ДОПИСА

ЖИТЕЉИ СРЦ "Сурчин" више десетина пута су се око свог проблема обраћали Министарству одбране. У највећем броју случајева нису добили никакав одговор на њихов допис. И "Вечерње новости" су се обратиле информативној служби надлежног министарства. Нажалост, одговор нисмо добили.