Како је Црњански промашио Сондермајера

БЕЗ двојице великана историја наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други је био Тадија Сондермајер. Први је оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству.

Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобој решени да се само један врати жив са овог окршаја.

Прича за неверицу сачувана је у Музеју ваздухопловства, а исприповедао нам ју је стручњак ове угледне институције Петар Недељковић.

Савезници и Немци

- ПРВА искра запаљена је на састанку у Националном аеро клубу, 1926. године - почиње причу Недељковић. - У том тренутку Милош Црњански је уређивао часопис "Наша крила", а остао је упамћен као човек који је то добро радио. Истина, био је човек преке нарави, па је често имао проблеме у комуникацији. Са друге стране, седела је група ваздухопловних официра, као и херој Првог светског рата Тадија Сондермајер, ветеран са три победе и ранама после једне од битака на Западном фронту.

Избила је свађа око идеје чије авионе треба да купи Национални авио-клуб. Тадашњи ваздухопловни генерал Душан Симовић предлагао је да наша држава узме авионе од Француске, будући да је начелни договор био да летелице узимамо од савезника из тек окончаног рата, док је Црњански тврдио да су немачки авиони знатно бољи.

- Дошло је до бурне расправе - додаје Недељковић. - Ваља подсетити да је Црњански окончао Први светски рат у аустроугарској униформи, са чином фелдвебела, дакле нижег официра, док су насупрот њему седели све сами ветерани са Солунског фронта, чије су ране и сећања били још сасвим свежи. Идеја да 1926. године неко купује немачке војне авионе била је нешто за шта они нису хтели ни да чују.

Незгодна и ватрена природа Милоша Црњанског нагнала га је да Сондермајера назове погрдним речима, да би у налету беса изазвао чак петорицу супротстављених на двобој. Четири официра су "глатко" одбила идеју да се овако обрачунају, јер је, поред осталог, свим официрима било забрањено да учествују у дуелима и двобојима.

- Бела рукавица бачена у лице било је нешто што Тадија Сондермајер није могао да одбије. Будући да су те године на територији Србије били забрањени двобоји, ривали су морали да изаберу посебно место на којем ће се обрачунати. Решење су пронашли у чињеници да су у Војводини и даље важили неки аустроугарски закони и да двобој није био изричито забрањен. Зато је донета одлука да се обрачунају у Вршцу, испред познате куле.

Хитац у ваздух

ИАКО силно супротстављени, Црњански и Сондермајер договарају се да, уколико неки од њих двојице погине, страдање пријаве као несрећу у лову.

- Милош Црњански у Вршац стиже 25. септембра увече, с обзиром на то да је двобој био заказан дан касније - додаје Недељковић. - Одсео је у Хотелу "Србија" који и данас постоји. Остало је забележено да су пиштоље за двобој обезбедили од породице Дунђерски, који су имали посебно, старинско оружје намењено двобојима.

У јутарњим часовима стали су на пољану испред куле, и обрачун је могао да почне.

- Први је пуцао Црњански и промашио је. Затим је дошао ред на Тадију Сондермајера. Подигао је оружје, "имао супарника на нишану", али је после неколико секунди спустио оружје и на француском рекао: "Одустајем". Затим је подигао пиштољ увис и опалио метак, како би било јасно да је био напуњен.

То је изазвало буран пишчев револт, запрепашћење се претворило у бес, викао је на ривала тражећи од њега да пуца. Прошле су многе године од тог догађаја, а писац је, сећајући се тог септембра 1926. године, признао како је "у Сондермајеру било нечег витешког".

- Да је погинуо Црњански, никада не би биле написане "Сеобе" - закључује Недељковић. - Са друге стране, да је погинуо Тадија Сондермајер, никада не би била створена прва национална авио-компанија "Аеропут", нити би био одржан први трансконтинентални лет, који је управо Сондермајер уприличио од Париза до Бомбаја.

СЕКУНДАНТИ

СВЕДОЦИ овог сукоба, односно секунданти, како су се стручно називали људи које би ривали именовали, били су људи који ће касније имати импресивне биографије.

- Забележено је да је Црњански имао два секунданта - један је био књижевник Душан Матић, а други редитељ Бранко Гавела - додаје Недељковић. - За Сондермајерове секунданте остало је записано само једно име: био је то његов велики пријатељ и ратни друг Александар Дероко, велики архитекта и потоњи академик. Име другог није остало забележено.

ПОЉСКО-СРПСКА КРВ

СОНДЕРМАЈЕР је био по оцу Пољак, а отац му Роман био је први хирург српске војске у Првом светском рату и један од оснивача наше ратне хирургије. Оженио се Београђанком, а колико су чланови ове породице били велике патриоте, потврђује наш саговорник.

- Тадијин старији брат Владислав је од коњичког потпоручника такође постао пилот, док је млађи брат Станислав погинуо на Церу као најмлађа жртва овог сукоба. Дечко од 16 година пробио се међу добровољце, и дао је живот у овом језивом сукобу.

Тадија Сондермајер био је један од 1.300 каплара и напустио је студије у Немачкој како би се вратио као добровољац почетком Првог светског рата. Касније је преживео Други светски рат, али су га као оснивача националне авио-компаније и познатог човека ондашње елите комунисти утамничили. Тек је Тадијина супруга успела да се пробије до Александра Леке Ранковића који је ведрио и облачио у ондашњој Србији и успела је да га убеди да ослободи њеног супруга.

- Без обзира на огромно искуство, Сондермајер ипак окончава каријеру као инжењер у Луци "Београд", далеко од ваздухопловства којем је подарио живот - закључује Недељковић.