ИСТОРИЈА нашег главног града настајала је кроз бурне и несвакидашње догађаје, али су неки делови досегли до Београда на сасвим неочекиван начин.

Таква је приповест и о мумији која постоји у овом граду, и коју стручњаци чувају под посебним режимом. Прича о томе како је, уопште, овако чудноват део са Блиског истока стигао овде, још је необичнија.

Саговорник нам је био најмеродавнији стручњак за ову причу, др Бранислав Анђелковић, са Одељења за археологију Филозофског факултета, човек који се са огромном љубављу и пажњом бави овим остацима старог Египта.

Дух просветитељства

- Просветитељство с краја 19. века остављало је темељан и снажан траг на потомство, па је тако филантроп и мецена, Србин Павле Риђички, племић од Скрибешћа (у Румунији), рођен у Мокрину давне 1805. године, доспео до Египта и Луксора - говори за "Београдске приче" др Анђелковић. - У том граду купује мумију, "не за себе, него за српски народ" и одмах по повратку с пута је дарује Народном музеју.

"Ваља се сетити", подсећа он, "да су добростојећи Срби увек добијали и улогу добротвора, односно људи који брину и за наредне генерације".

Сврха ове "драгоцене старине" била је "да народ српски гледи и њоме се стварно подучи о једном нарочитом обичају старих Мисираца" (како су у нашем народу звали Египћане). Несвакидашњи и редак поклон накратко је, крајем јуна и почетком августа 1888. године, био изложен у Капетан Мишином здању. Потом, од 1893, до почетка Првог светског рата Музеј са сталном поставком остаје смештен у истој кући, одмах поред зграде Ректората, где је мумија, лежећи у доњој половини ковчега, била изложена у стакленој витрини. Од средине друге деценије 20. века ковчег је био излаган у затвореном стању, тако да саму мумију није било могуће видети. Као део сталне поставке, затворени ковчег био је смештен у Музеју кнеза Павла, а у времену од 1952. до средине шездесетих година стајао је у партеру садашње зграде Народног музеја на Тргу републике.

- Потом бива склоњен у таму музејског депоа, укључујући и боравак од 1986. до 1991. године када се налази у депоу Галерије уметности несврстаних земаља, у Подгорици - додаје др Анђелковић. - На иницијативу Филозофског факултета у Београду, на коме се изучава група предмета везана за археологију Блиског истока, Народни музеј уступа своје староегипатске експонате. Тако, од октобра 1992. године мумија доспева у Археолошку збирку, где се и данас чува.

Добри племић

- Павле Риђички је после Египта посетио и Свету земљу и додао свом имену "Хаџи" због посете овом драгоценом подручју, а претходно је имао и наслов "од Скрибешћа", што му је била племићка титула. У време када је путовао ка Египту био је времешан човек од 82 године, али и дубоко одан долазећим нараштајима и традицији. Чак се надао да ће досегнути време наступајућег, 20. века, коју му дуго животно доба од 88 година ипак није омогућило. Када је купио мумију, одлучио је да је транспортује ка Србији, од Александрије, преко Атине, па је преко Пиреја пошиљка кренула на пут ка Црном мору, одакле је Дунавом стигла у Београд.

- Судбина мумије била је налик судбини Србије током протекла два века - додаје др Анђелковић. - Преживела је бомбардовање 1915. године, када су са аустроугарских монитора гранате досегле зграду тадашњег Народног музеја на садашњем Студентском, а тада Краљевом тргу. Слично је било и када су Немци бомбардовали Београд 1941. године, па је у том тренутку била у Музеју кнеза Павла, у близини Старог двора који је такође био погођен. И тада је овај драгоцени археолошки материјал био угрожен, да би се, на крају, десио још један атак на део материјала 1999. године, када су град бомбардовале НАТО снаге. Пре тога дао сам узорке комада смоле са ње на лабораторијску анализу у згради која је припадала МУП и која и данас стоји разорена на крају Улице кнеза Милоша. Зачудо, тај узорак није био оштећен и вратили су ми га без обзира на разарање самог здања.

Ко је био овај човек?

Мумија се данас налази у Археолошкој збирци Филозофског факултета, а испитавања су дала сасвим изузетне и необичне резултате.

- Систематским истраживањима откивено је много налаза и информација - додаје др Анђелковић. - Покојник је био мушког пола, у тренутку смрти стар око 50 година, висок око 165 сантиметара, током живота није био изложен већим физичким напорима. Руке су му биле прекрштене на грудима, нокти на рукама и ногама позлаћени, а срце, средиште ума, по египатским веровањима остало је у телу, док су плућа извађена.

Египћанин који данас "спава" у Београду је био свештеник по имену Несмин, што преведено са староегипатског значи "онај-који-припада-богу-Мину". Сви мушки чланови његове породице били су посвећени том богу плодности, а ковчег несумљиво потиче са некрополе у Акхмиму, око 200 километара од Луксора.

- Међу најважније налазе спада свитак папируса, "Књига мртвих", фасцинантно откриће унутар овоја мумије, приближно испод леве мишке покојника. Њено вађење и ишчитавање тек предстоје. Све заједно говори да Београдска мумија потиче са почетка трећег века пре нове ере.

Према многобројним анализама, наши медицински стручњаци су закључили да је, на пример, свештенику Несмину један кутњак био извађен за живота, да су му на кичми били видљиви знаци спондилозе и сколиозе.

- Мумификовано тело било је умотано у многобројне слојеве ланених овоја, који су касније били премазани смоластом материјом. Посебни украси су били саставни део који је "пратио" покојника на други свет, а на самом ковчегу сам идентификовао печат са грбом породице Риђички, што је непобитно доказало причу о томе ко је мумију донео у наш град.

СПЕЦИЈАЛНА ВИТРИНА

Београдска мумија налази се у посебној витрини, направљеној 2012. године. Унутар ње стручњаци на најсавременији начин чувају стабилну температуру, влажност ваздуха, и све остале параметре потребне да се несвакидашњи експонат одржи што дуже.

Поред витрине видимо остатке златног накита који је био део посмртног декора, различите украсе старог Египта...

Како каже наш саговорник, сада је све прописно заштићено и сачувано за будућа поколења.

ЗАХВАЛНОСТ

Трагајући за подацима који везују лик Хаџи Павла Риђичког са његовом потрагом за мумијом, наш саговорник посебно помиње Драгољуба Бадрљицу, Мокринчанина који му је много помогао током потраге за животописом овог добротвора.

Импресиониран посвећеношћу Риђичког, др Анђелковић потајно очекује да ће макар једно градско сокаче добити име по овом великом филантропу, мецени и донатору, као и да ће сви предмети, расути по Србији, који су овде прикупљени из древног Египта, једном добити свој стални дом.

Можда баш у неком будућем малом "египтолошком музеју Хаџи Павле Риђички".

ПОРУКА ИЗ "КЊИГЕ МРТВИХ"

"Наша" мумија има уз средину доњег дела поклопца изузетно редак натпис који је сачуван у свега десетак случајева.

- То је двостубачни хијероглифски запис, познат као 191. поглавље "Књиге мртвих", конкретно "Поглавље о доношењу душе у тело", који поред осталог каже: "О, ви што односите душу, о, ви што раздвајате сени, о, сви ви богови што владате над живима, дођите, и донесите Несмину душу његову."

ДЕЛО ЏОШУЕ ХАРКЕРА

Данашња наука довољно је моћна да представи стручњацима чак и изглед лица староегипатског свештеника Несмина.

Наш саговорник прича како је решио да пронађе ову одгонетку.

Иако је веома захвалан ентузијазму колега и стручњака са Београдског универзитета, који су му помогли током истраживања мумије, неке од послова на утврђивању изгледа човека о чијим остацима брине ипак је морао да направи на неуобичајене начине.

- Др Зоран Ракочевић је наш врстан радиолог, стручњак и за медицину и за стоматологију. Са њим сам урадио рендгенско снимање, као и скенер мумије. Потом сам се обратио Џошуи Харкеру из Чикага, са престижног Оријенталног института, који ужива највећи реноме у свету. Овај експерт је помогао да сазнамо и како је изгледало Несминово лице, тако што смо, на основу снимака скенером из Београда сачинили његову форензичку 3Д реконструкцију у Чикагу.

КОВЧЕГ НЕФЕР-РЕНЕПЕТ

Поред ковчега Београдске мумије, на истом месту стоји и ковчег Нефер-ренепет, који је нашем граду поклонио 1921. године Сомборац Ернест Брамер.

Овај драгоцени споменик потиче из четвртог века пре нове ере, а посебна драгоценост је што на унутрашњој страни поклопца, која приказује мотив "лебдеће богиње Нут са косом која стоји усправно", припада врсти налаза који су мање познати и слабије заступљени у светским збиркама.

МУЗИЧАР

Смирени научник и посвећеник археолошким истраживањима, има још једну сликовиту страст: музику.

Наш саговорник има музичку групу "Фетиш бит" и док други траже одушак од свакодневних послова, др Анђелковић им управо то пружа: релаксацију уз добру музику.