Руше београдске пирамиде!

БЕОГРАД има чак две пирамиде! За разлику од оних египатских, које су старе око четири и по миленијума, ове наше, изграђене су тек пре 73 године, а сврха им је била да се војници Вермахта склоне у случају ваздушног напада на Железничку станицу.

Према речима др Видоја Голубовића, коаутора књиге "Београд испод Београда", Немци су изградили четири оваква бункера. Два су преживела савезничко бомбардовање и послератну изграду железниче инфраструктуре. Једно склониште налази се у Савској улици, преко пута Палате правде, а друго је двадесетак метара поред обале Саве.

- Верујем да су као и остала командна места испод земље, грађена крајем 1941. или почетком 1942. године - објашњава др Голубовић.

После рата, бункер у тадашњој Улици Слободана Пенезића Крцуна, почела је да користи железница као магацин. Том приликом, извели су необичан архитектонски подухват - на косом зиду склоништа подигли су зграду, са канцеларијама.

Због изградње "Београда на води", ове две необичне грађевине, направљене од армираног бетона, мораће да се сруше. Осим, ако инвеститори са Блиског истока не процене да од овог може да се направи туристичка атракција, као што су то урадили Беч и Будимпешта.

- У Европи постоји мноштво примера где су бункери из Другог светског рата сачувани и кроз пренамену добили потпуно нов живот - прича Игор Дудаш, уредник "Беобилда". - Ово посебно важи за оне који се налазе у великим градовима. Можда је најбоље истаћи оне који су трансформисали, као музеји са поставкама из рата или као уметничке галерије. У зависности од величине, историјског контекста и локације, бункери могу бити архитектноски уклопљени у градско ткиво, а могуће је разматрати и некакве комерцијалне функције.

Према Дудашевим речима, београдски бункери имају значај као историјско наслеђе.

- Могли би да буду искоришћени да причају историју те обале туристима, или да кроз неку комерцијалну функцију спајају садашњост или будућност. Истина, да савски бункери немају велику архитектонску вредност, али их треба сачувати као атракцију - објашњава Дудаш.

Склониште код Палате правде, поред бомби током Другог светског рата, пре седам година издржало је реновирање и проширење Савске улице. Неимари, у намери да прошире тротар, покушали су да исеку део зида. Квалитетно изливена грађевина издржала је "напад" механизације. Због тога, у једном делу шеталишта Савске улице, немогуће је да се мимоиђу два пешака.

Рушење овог "неуништивог" објекта биће највећи проблем приликом чишћења Савског амфитеатра. Минирање је најефикаснија метода. Међутим, то је немогуће, јер се око бункера налази велики број стамбених објеката, па чак и Палата правде.

ЗИДОВИ ТРИ МЕТРА ДЕБЕЛИ

ПРЕМА речима Бранимира Гајића, бетонски објекти су грађени са косим зидовима, да се упаљачи авионских бомби, не би активирали при директном поготку. Склоништа су дугачка 27, а широка 14 метара. У основи имају зидове дебљине три метра и 76 квадрата корисног простора.

Висина унутар бункера је 2,20 метара, а плафон у ходницима је око 1,80. Ту су и два тоалета. Приликом бомбардовања 1944. могло је да се сакрије око 50 војника.

НАЈБОЉЕ САЧУВАНИ БУНКЕРИ

- БУНКЕРИ у Савском амфитеатру, ипак представљају споменике једне епохе Београда - прича Бранимир Гајић из општине Савски венац. - Они су најбоље сачувани бункери у престоници, иако су савезници приликом бомбардовања 1944. највећи број пројектила бацили баш у том делу око Железничке станице.

Интересантно, немачка дирекција за изградњу ТОТ", чији су радници зидали бункере, налазила се у згради данашње општине Савски венац.

БИЛА И ИЛЕГАЛНА КАФАНА

БЕТОНСКО склониште које се налази у дну Савског амфитеатра, коришћено је давно као илегална кафана. Ту су се окупљали радници из околних предузећа. Унутрашњи део је преуређен, па је од зида помоћне просторије направљен шанк. На зидовима се налазе постери "Прокупца" и линцуре. Протеклих година простор су користили скупљачи секундарних сировина, наркомани и бескућници.

ЗИДОВИ ТРИ МЕТРА ДЕБЕЛИ

ПРЕМА речима Бранимира Гајића, бетонски објекти су грађени са косим зидовима, да се упаљачи авионских бомби, не би активирали при директном поготку. Склоништа су дугачка 27, а широка 14 метара. У основи имају зидове дебљине три метра и 76 квадрата корисног простора.

Висина унутар бункера је 2,20 метара, а плафон у ходницима је око 1,80. Ту су и два тоалета. Приликом бомбардовања 1944. могло је да се сакрије око 50 војника.