КУЛТУРА у пет рубних београдских општина протерана је из градског крила. Центри за културу Гроцка, Младеновац, Сопот, Раковица и Лазаревац скинути су са буџета града и дати на управљање и финансирање општинама. С обзиром на то да ове локалне самоуправе и иначе кубуре са малим буџетима, те да многа њихова јавна предузећа имају проблема у функционисању, може се закључити да грађани на периферији Београда неће бити баш затрпани културним дешавањима.

Овакав потез градских власти није обрадовао ни председнике општина, а ни директоре културних центара. Први су забринути, јер добијају још једну обавезу на ионако умањене буџете, а друге тишти хоће ли бити новца за све планиране пројекте.

Први човек Младеновца Дејан Чокић каже да им је преузимање културног центра огромно оптерећење.

- Стигао нам је допис да у 2015. покривамо 25 одсто трошкова, у 2016. 50 одсто, а у 2017. години све што треба - каже Чокић. - За ову годину то је десет милиона динара плус два милиона за позоришне свечаности које иначе годинама финансирамо. Ова одлука нам је наметнута и ми смо морали да је прихватимо. Добијамо нову озбиљну обавезу, а буџет нам је 27 одсто мањи него 2013. године.

Директор Центра за културу Младеновац Бранко Милорадовић каже да уопште није срећан због оваквог решења, јер је на буџету града све много сигурније.

А "ВУК" - ГРАДУ ИНТЕРЕСАНТНО је да је центар за културу "Вук Караџић" са Звездаре пребачен са општинске у надлежност Града. Какви су то двоструки аршини, посебно кад се зна да је општина Звездара много финансијски јача од Младеновца, пита се Бранко Милорадовић, први човек ЦК Младеновац.

- У Младеновцу туристичка организација и спортски центар имају доста проблема, и у функционисању и у исплатама. Толико је људи ту "нагурано" да се ујутру у Туристичкој организацији отимају за столицу - прича Милорадовић. - До сада смо са општином имали добру сарадњу, видећемо како ће убудуће бити.

И у Гроцкој је челнике погодила ова промена надлежности. Директорка центра за културу Зорица Атић каже нам да се тој наметнутој одлуци не радује ни она, а ни општински челници.

- У старту ово не делује обећавајуће, али видећемо како ће бити на крају. Разумемо уштеде које у граду желе да направе, али мислим да ових пет објеката за њих нису били велики трошак - каже нам директорка Атић. - У централним београдским општинама овакве установе тржишно послују и зарађују, а опет су на буџету града. То је неправда према нама на ободима, где је понуда културних дешавања ионако ограничена.

СОПОТ: БУЏЕТ МАЊИ 40 ОДСТО

ДИРЕКТОР ЦК Сопот Сузана Анастасов Марковић сматра да им је перспектива под скутима града ипак била сигурнија.

- Председник општине је вољан да помогне и до сада су ускакали кад год је требало, па видећемо како ће бити - каже Сузана. - Ми смо постали репрезентативан центар који је нудио квалитетне манифестације.

ГРОЦКА: ТЕШКО ЋЕМО ИЗДРЖАТИ

СТЕФАН Дилберовић, председник општине Гроцка, који не зна шта ће од проблема у јавним предузећима, нимало није одушевљен преузимањем Центра за културу.

- Град је тако одлучио и ми смо се повиновали - каже нам Дилберовић. - То нам је сада огромно оптерећење и тешко ћемо издржати. Планирали смо буџет од 8,5 милиона, очекујем да и они приштеде и смање трошкове. Тамо је троје запослених, који могу направити добар програм, а да не потроше много новца.