Репортери „Новости“ се провозали на линији 85: Лакше мало, мајсторе, па не видесмо мост!

ШЕШИР на глави, наочаре за сунце, седефасти кармин, елегантне ципеле и крзно око врата. Мирно стоји на црном, масном асфалту окретнице аутобуса на Бановом брду, док се једном руком придржава за супруга, „налицканог“ по њеној мери.

Овако су јуче изгледали пензионери у Пожешкој улици, док су чекали „туристички“ аутобус за обилазак града. Нису ушли у високоподна, климатизована и модерна међуградска возила, већ у жуту „хармонику“ градског превоза на линији број 85, која је јуче први пут, преко Моста на Ади, Новог Београда, Земуна и Пупиновог моста стигла до Борче.

- Колико смо само супруг и ја чекали на завршетак изградње моста, па ви не можете ни замислити - прича видно усхићена Мирјана, пензионерка која је на путешествије кренула са супругом Марком. - Чак смо неколико пута и ишли да га обиђемо док се градио и фотографисали се на прилазу. Кренули смо да видимо куда иде ова линија и какав је поглед са моста.

Брзином светлости, неколико десетина пензионера утрчало је у аутобус на почетној станици. Пролећно децембарско поподне, готово бесплатне „бус плус“ картице и нови мост на Дунаву - више него довољни разлози да се баке и деке на Светог Николу упусте у трочасовну авантуру од Бановог брда до Борче и натраг.

- Може ли мало напред? Само да пређем преко моста па излазим. Хајде децо, само до моста! - гласан је старији господин док покушава да се углави на средња врата аутобуса.

Само ретки заиста су морали да се превезу до леве обале Дунава. И за њих је ова вожња била авантура, али авантура преживљавања. Марко Газдић студира Пољопривредни факултет и сваког дана од Падинске скеле путовао је скоро два сата. Иако је јуче за само 30 минута дошао до Земуна, каже да му је пресео и нови мост и нова линија.

- Јутрос у пола седам код гробља Збег ушло је двадесетак старијих људи. Готово да се нисам још био ни пробудио, а они су, чини ми се, били срећнији него икада. Велика је гужва. Надам се да ће се током викенда сви провозати по круг, па да од понедељка линија има праву сврху - објашњава Марко Газдић.

Осмех на лицу указао се на лицима путника већ од прилаза новој грађевини. Гужви на мосту није било, а ни станице у близини, па је преко Дунава требало свега један минут.

- Лакше мало, мајсторе! Пролети нам мост, па што смо дошли - зачу се из масе.

Иако је брзина била прилагођена, леп поглед који је „пуцао“ са Пупиновог моста тражио је минут више - Дунав се пружао између оштро засечених обала, а неуморни пешаци хватали су последње зраке сунца ове године... Изненађени призором, неки су чекали прву станицу на борчанској страни како би на ногама савладали мост у повратку. Од те идеје одсустали су када се аутобус зауставио тек на осмом километру од завршетка новог моста!

И док је возач на окретници изашао да направи паузу, у возилу је дошло до смене - они који су седели у предњем делу прешли су позади и обратно.

- Нема музике са задњег седишта, али имам осећај да сам на екскурзији - кроз смех ће Миловановић, док креће на исту „туру“ траком у супротном смеру.

ДЕБИ ЗА ВОЛАНОМ

ПРВИ пут на овој линији био је и „мајстор“ за воланом.

- Траса је дуга, али не памтим да сам овако опуштено и лагодно одрадио један правац. Сам мост није нарочито импресиван, али је изузетно функционалан и мислим да ће ова линија бити и те како коришћена - прича Драган Миловановић.