Метропола се родила током ноћи

НАЈПОНОСНИЈИ становници једне престонице почетком седамдесетих година били су Београђани. Данас делује нестварно, али у истом дану, 4. децембра 1970. године, становници главног града добили су ауто-пут кроз Београд, мост Газелу, Мостарску петљу и Теразијски тунел. Градоначелник је био Бранко Пешић, један од омиљених људи на тој позицији од када постоји град који данас познајемо.

Брзо у будућност

МОСТ Газела рађен је четири године, од 1966. до 1970. - каже архитекта мр Горан Анђелковић. - Мост је дело академика, професора Милана Ђурића, а, стручно рекавши, представљао је употребу греде и лука. У то време био је то врхунски грађевински пројекат.

На мост се "наслањала" петља која је понела име "Мостарска". Пројектовали су је архитекта Брана Јовин и грађевински инжењер Јован Катанић.

- Јовин је замислио да се, гледано са мостарске стране, ауто-пут спушта наниже од Газеле према том делу Новог Београда - додаје Анђелковић. - У урбанистичком смислу, то је био део великог пројекта. Ауто-пут је био својеврстан изазов, јер су проблем посебно чинили делови кроз урбанистичко подручје Новог Београда, које се налази на равничарском терену. Због тога је траса саобраћајнице спуштена три до четири метра испод основне равни терена, односно 2,8 метара испод "велике воде реке Саве", а одводњавање је веома добро решено.

Наш саговорник упозорава да се значајан део радова одвијао по веома неповољним временским условима. Грађевинци су се борили са подземним водама, али су пожртвовано извели све што им је био задатак.

Није било лакше ни са петљом, јер је само за фундирање мостарских и других армиранобетонских конструкција побијено више од 40 километара шипова.

- Сложеност Мостарске петље огледа се и у томе што је ова целокупна велика раскрсница решена на само шест хектара - објашњава Анђелковић. - У четири грађевинска нивоа, ту видимо чак 24 прикључне везе, а овде саобраћају 12 аутобуских и две трамвајске линије.

Претеча тунела

ТЕРАЗИЈСКИ тунел данас је једна од најпрометнијих саобраћајница у граду, и само краткотрајни застој у њему муњевито се прошири и паралише цео Београд. Аутори тунела су Љубомир Порфировић и Милосав Видаковић.

- Да је постојала идеја о изградњи тунела, говори и податак да је још 1955. године архитекта Димитрије Т. Леко предлагао нацрт за Градску кућу, у којем је јасно уцртао Теразијски тунел - додаје мр Анђелковић причу о овој грађевини. - Здање које данас постоји изнад тунела је зграда која је настала од 1957. до 1960. године и прво име јој је било "Савез трговинских комора". Пројектант тог здања била је архитекта Загорка Мешулам.

Зграда је морала да се уклопи у планирани тунел, па је изнад њене основе дуго постојао затворен зид, који је "чувао" простор за будућу подземну грађевину. Тај зид је видљив на старим, сачуваним снимцима. На простору на којем се данас улази у тунел из правца Дома омладине некада је постојао паркинг.

ТЕСТИРАЊЕ

У ноћи између 1. и 2. децембра Газелу су тестирали камиони. Како пишу "Вечерње новости", предвођени Урошем Кесићем, 24 возача "Аутотранспорта" прешла су преко моста носећи 1.200 тона терета.

Новине од 2. децембра извештавају и о томе како су пешаци последњи пут могли да прошетају Теразијским тунелом, јер ће од отварања бити намењен искључиво за моторна возила.

ТИТО И ЈОВАНКА

Отварање ових објеката испраћено је са посебном помпом, а председник СФРЈ Јосип Броз Тито је рекао: "Лепота Газеле превазилази све што сам видео обилазећи Европу".

Извештачи "Новости" описују како је Тито пресекао свечану врпцу испред тунела, са супругом Јованком прошао пешке на другу страну, а посебно се задржао у првом драгстору у подземном пролазу између Нушићеве и Улице Моше Пијаде.

- Док су пролазили испод аутомата за продају јела, другарица Јованка пожелела је да их испроба - пишу "Новости" 5. децембра 1970. године. - Председник Тито се пипнуо по џепу и рекао: "Не може, немам ситно".

Интервенисао је директор предузећа које је поставило аутомат и све је завршено срдачно и свечарски.

БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО

Необично је да ауто-пут пролази кроз главни град. Велики градови Европе и света често имају заобилазнице које одводе теретни и други транзитни саобраћај ван центра.

Овог пута идеја је била да један коридор споји велике градове ондашње СФРЈ, Љубљану, Загреб, Београд и Скопље, а званично име било је у складу са ондашњом идеологијом и политиком - Ауто-пут братства и јединства.

НА РЕДУ МЕТРО!

После завршетка радова на изградњи ауто-пута и Теразијског тунела председник градске скупштине Бранко Пешић изјавио је да су на реду изградња Железничке станице и метроа.

- Град може да обезбеди 40 одсто од укупне суме средстава потребних за изградњу Железничке станице - рекао је Пешић крајем 1970. године. - Остатак треба да дају Република и "ЖТП Београд".

После Железничке станице, на реду је био метро.

- Најкасније крајем 1973. или почетком 1974. године у главном граду би требало да почне изградња метроа - био је јасан Пешић. - Мада су за овај подухват потребна изузетно велика средства - садашње рачунице говоре да изградња једног километра стаје око осам милиона долара, верујем да би град уз веће напоре могао да их обезбеди.