Магацин старе царинске луке

КРАЈЕМ тридесетих година прошлог века, Београд је био, као много пута до тада, у расколу између осећања која су обузимала суграђане. После претходних деценија, у којима су овуда прохујали ратови и економске кризе, тридесете су биле и године просперитета и значајних економских искорака.

Тако је 1934. године направљен први друмски мост - Мост витешког краља Александра, тек неколико година касније, 1937, отворен је и Београдски сајам, па је живот у Београду умногоме постајао знатно пријатнији, а собом је носио и елан, оптимизам и ентузијазам. Бурне сајамске манифестације нарочито су оставиле траг током наредне две године, до јесени 1939. године.

Са друге стране, стрепње због разгоропађености Хитлерове Немачке слутиле су на нови светски сукоб, али су, баш као и пред сваки рат, надања била велика, а разлози за наду неосновани. Врата пакла отворена су нацистичким нападом на Пољску.

Фотографије које су пред читаоцем говоре о изградњи такозване Бетон хале, као и делова обалоутврде са десне савске обале.

Како нас је подсетио кустос Музеја науке и технике Рифат Куленовић, то је првобитно био Царински магацин луке Београд, изграђен између 1936. и 1939. године. Он данас ужива заштиту у оквиру целине простора који га повезује са Калемегданом.

- Имао је и пет кранова, а од њих је један сачуван и заштићен као културно добро - објашњава Куленовић. - До краја осамдесетих година ово место је било у функцији као складиште, да би сада имало сасвим другачију намену.

Данас многи ресторани красе овај простор, а шеталиште испред објекта представља први искорак у вишедеценијској амбицији градских власти да Београд најзад сиђе на обале Саве.


Пристаниште

УЗ десну савску обалу одвајкада је било пристаниште, јер су вековима овде бродови довозили робу којом је Београд трговао. Истина, и са дорћолске стране налази се велика лука, али је међу старим бродарима важило правило да је ова, савска страна града више скривена од ветра и традиционалне кошаве, па је овај заклон одувек био добродошао.

До првих деценија прошлог века пристаниште је било знатно другачије, јер је цео потез од данашњег Бранковог моста, закључно са садашњом Бетон халом био нека врста пристана, где су бродови достизали до обала, а затим су својеврсним рампама били повезани са ондашњим магацинима, односно лагумима у Карађорђевој улици.

Тек касније је обала реке насипом „одгурана“ тамо где данас протиче, а Београђанима као успомена остаје слика да је некадашњи ток Саве досезао готово до шина којима овом улицом данас тутње трамваји.

Вода до Капетаније

САВСКИ водостај и током протеклих деценија умео је да буде хировит, па тако и овај предратни снимак јасно говори да је река надолазила до самих степеница које воде ка здању Капетаније.

Данас је насип испред ове зграде знатно виши, па оваква опасност више не прети.