АРХИТЕКТОНСКА лепотица, здање Дома аеро-клуба, ове године ће прославити 80 година. Када су ударени темељи 1932. године, било је предвиђено да окупља крем ондашњег друштва, а пре свега цивилне авијатичаре.

Дело архитекте и пилота Војина Симеоновића завршено је 1934. за потребе тадашњег Аеро-клуба Краљевине Југославије. Новац за куповину земљишта и градњу Дома прикупљан је организовањем томболе. Значајна средства дали су и сами пилоти, као и војска, банкари и Карађорђевићи. Постоји анегдота да је сваки авијатичар био обавезан да донесе макар једну циглу, како би здање било завршено. Пре него што би се цигла узидала, на њој би се уписивало име донатора.

За изградњу, прикупљено је тадашњих 2.007.984 динара. Стручна комисија, приликом израде пројекта, захтевала је да се пажња посвети удобности, лепој обради и репрезентативном карактеру зграде.

- До Другог светског рата, у свечаној сали су се приређивали помпезни балови за престоничку елиту, која се често састајала - прича Лабуд Булатовић, председник Ваздухопловног савеза Србије. - Чест гост био је кнез Павле, који је тада био челна фигура Југославије. За њега је био уређен посебан Плави салон, где је уз карте ћаскао са предратном господом.

Окупационе власти 1941. године забрањују рад Аеро-

-клуба. У згради је било смештено неколико немачких институција, а по ослобођењу, крајем четрдесетих, Ваздухопловни савез Југославије поново уселио у своје просторије. Они и данас располажу са трећином зграде, величине 4.000 квадрата.

- Сама зграда има двадесетак станова, који су додељивани заслужним члановима. У међувремену, станови су откупљени, па сада имају приватне власнике - прича Булатовић. - Остали, најрепрезентативнији део здања, око 1.200 квадрата, припада Ваздухопловном савезу Србије. Вишак простора издајемо сродним удружењима. Свечана сала такође се издаје.

Према Булатовићевим речима, недавно су чланови Националног аеро-клуба "Наша крила" затражили да им се доделе просторије Ваздухопловног савеза Србије у овом здању.

- Ово удружење је основано 1993. године, али они немају правну везу са оним аеро-клубом који је пре 80 година учествовао у изградњи овог здања. Прави правни следбеник је Ваздухопловни савез Србије. Ми их разумемо што хоће нека своја права, али пред законом је јасно коме зграда припада - објашњава Булатовић.

ИСТОРИЈА

Ваздухопловци са Солунског фронта основали су Српски аеро-клуб 22. октобра 1921. године у кафани "Код белог орла". Клуб је неколико пута мењао име. Од 1922. носи назив Аеро-клуб Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1928. постао Аеро-клуб Краљевине Југославије "Наша крила", а 1935. Краљевски југословенски аеро-клуб "Наша крила". Први председник клуба био је Матија Хођера, а за почасног председника изабран је др Арчибалд Рајс. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.

МАЈСТОРИ ЈЕ УКРАШАВАЛИ

Приликом изградње зграде, израда бронзаних орлова са фасаде, код главног улаза, поверена је вајару Петру Палавичинију. Сликар Васа Поморишц израдио је велики прозор од бојеног стакла у главном степеништу. Композиција представља Икара и Дедала. Сликар Коста Хакман израдио је уљани портрет краља Александра у природној величини, за просторије Аеро-серкла, али та слика није сачувана.