У Београду гаје кинеско поврће

КИНЕЗИ се у Србији листом баве трговином, али супружници Ли и Ћеа Ћие, или ти по српском Драган и Ли, која је овде изабрала да буде Јелена, одлучили су да постану пољопривредници. На изласку из Крњаче према Панчеву, у такозваној Дубокој бари, пре шест година изнајмили су око три хектара земље и засадили разноврсно кинеско поврће. Сами су подигли и око 30 ари пластеника, избушили бунаре, поставили пумпе и увели наводњавање „кап по кап“.

Пластеници су прилично старомодни, склепани од металних шипки и целофана преко, али њима сасвим добро служе. Мало је проблема зими када напада снег или ако дуне прејака кошава, али засада опстају. Драган и Јелена су скоро по цео дан у њиви, а ангажовали су и још једног Кинеза Паја да им помаже у повртарству и домаћег Румуна из оближњег села.

Како каже Јелена, или Ли, све поврће које произведу успеју без проблема да продају, пре свега својим сународницима у Блоку 70, где имају тезгу, али и на бувљаку у Панчеву. У тим насељима је доста Кинеза, па роба зачас оде.

У пластеницима саде целер, дугачке зелене тиквице, па тиквице дугачке и савијене као потковица, боранију чије зелене махуне нарасту дужине пола метра, љуте папричице, дугачке краставце који имају танку кору и, како каже Ли, не морају да се гуле. Под целофаном, али и на отвореном расте и кинески купус који продају за 300 динара по главици.

- Има једна корејска породица која обожава тај купус, стално код нас купују, а кад дођу купе сав са тезге који смо донели - прича нам Ли. - Грашак исто садимо, али га беремо и једемо са махунама док је скроз млад. Све што наберемо 10, 20 килограма одмах продамо, иако је 600 динара килограм.

Ова кинеска породица узгаја и беле дугачке ротквице, кукуруз шећерац, кикирики који стиже у октобру, мале лубенице до два килограма, першун који је нешто другачијег укуса него наш. Узгајају и бели лук и биљку која му је веома слична укусом и изгледом, али се беру само пера. Ли каже да је одлично када је спремају са јајима. За два минута готов доручак.

Ли и Ћеа Ћие кажу да су пре десет година дошли у Србију и у почетку су продавали увезене ствари на пијаци, а онда су схватили да могу добро да зараде узгајајући за своје сународнике поврће које је као из отаџбине.

БОЉИ ВАЗДУХ НЕГО У ПЕКИНГУ

Ли каже да је из градића Тхен Ђин крај Пекинга, док јој је супруг из кинеске престонице.

- У Србији нам се допада. Засада смо овде, али ако успемо да зарадимо више новца, можда се под старе дане вратимо у Кину - каже Ли. - Овде је ваздух чист, за разлику од Пекинга где је пуно смога и много људи. Једном годишње, за кинеску Нову годину, идемо кући и останемо месец дана.

ПЛАЋАЈУ СОЦИЈАЛНО И ПЕНЗИОНО

Румун који ради код Кинеза не жели да даје име за новине, али каже да већ четири године код њих има посао.

- Задовољан сам зарадом, редовно ме плаћају, никада не касне, а уплаћују ми и здравствено, социјално и пензионо. Напунио сам 65 година и мислио сам да престанем да радим, али ми је      нешто жао да их напустим - прича Румун. - Дозволили су ми да доведем и своје гуске, псе и голубове које узгајам.