ОДАВНО је градско решење да теретни саобраћај пролази Карађорђевом улицом наружило улицу којом се стари Београд највише поносио. Некада је било сасвим другачије, и данас је незамисливо да је ова улица имала примат у односу на Кнез Михаилову.

Овде су се чак и министри отимали ко ће имати кућу баш на десној обали Саве, уз пристаниште, испод Саборне цркве.

Трамваји су и пре Другог светског рата пролазили поред Хотела „Бристол“, који је заузео место некадашњег Малог пијаца, а здања чије фасаде су красиле стари Београд и опчињавале оне који су први пут били у нашем граду још тада су биле блиставе.

До данас, многе реконструкције и покушаји да се кућама врати стари изглед остали су више или мање безуспешни. Чим би грађевинари завршили свој део посла, безбројни камиони би наставили да тутње и неумољиво прљају тек офарбане фасаде. Из ауспуха је куљао таман дим, а флеке би се враћале „на своје место“.

Па тако укруг.