Београдске приче: Трамваји и данас возе преко „Немачког моста“

МОСТ који постоји у Београду још из доба Другог светског рата, грађевина коју знамо као Трамвајски или Стари савски мост, има прошлост препуну старих, ратних ожиљака. Нјегови градитељи, нацистички окупатори Београда, првобитно су га назвали Мост Еугена Савојског, тако да му је неколико година, до краја окупације, ово било званично име.

Германски окупатори су памтили доба војсковође принца Еугена (или Ојгена) Савојског, стратега који је на челу аустријске војске 1717. године успео да отме град од Турака. Истина, име истог војсковође дали су и злочиначкој „Ес-Ес“ јединици која је пронела ужас смрти и тортуре у Босни, међу српским живљем, па је име некадашњег војсковође остало веома тешко забележено у сећањима на злочине уприличене њему у част.

Остали београдски мостови рушени су и подизани наново, а овај је једини који изгледа безмало исто као и када је направљен.

МОСТОВИ У РЕЦИ

У то, ратно време, на почетку војног сукоба срушен је Стари железнички мост, као и Панчевачки, који је у предратно време носио име Мост краља Петра. На месту садашњег Бранковог моста био је Мост краља Александра, али су ове грађевине, после разарања на почетку рата сменили нови мостови. Овај, о којем говори наша прича, донели су Немци током рата и до дана данашњег нам служи, додуше уз ојачања и реконструкције.

Немачким окупаторима смо грдно пореметили планове у ноћи између 10. и 11. априла 1941. године, када је Војска Краљевине Југославије, која до тада није капитулирала, срушила све београдске мостове, како би спречила надирање нациста ка тадашњем главном граду Југославије.

Зато су нацисти направили нови мост и пустили га у саобраћај 1942. године. Био је то истовремено и гранични мост према усташкој Независној Држави Хрватској, а граница је била тачно на средини грађевине, односно реке која је протицала испод ње.

Првобитно, овај мост је требало да премости реку Тису, па је већ у деловима био у околини Жабља, али су новонастале, ратне околности, приморале окупаторе да мост у деловима пренесу у Београд, будући да је наш град био изузетно важна саобраћајна трансферзала која је напрасно остала без моста.

Изградња је поверена немачкој фирми Ц.Х. Јуцхо, а монтажа је била веома брза, будући да је трајала само шест месеци. Истини за вољу, подлога по којој су ишли ондашњи Београђани није била иста, већ дрвена, па су преко ње некада прелазили нацистички аутомобили и мотоцикли са приколицама. Рат је трајао, а околности су се мењале...

Само две године после изградње, мост је био оштећен у савезничком бомбардовању. А био је неопходан Немцима, како за пребацивање опреме и трупа у југоисточну Европу, тако и за транспорт рањеника назад ка централној Европи и Немачкој. Окупатори су били приморани да овај, у великој мери дрвен и слабашан мост, употребе као железнички. Истини за вољу, решење им је било помало комично.

Тада се изродио проблем, јер је највећа могућа оптерећеност моста била девет тона по осовини, што је значило да ниједна локомотива не би могла да прође овим путем. Шта сад?

Како нам је објаснио кустос Музеја града Беогарда Дарко Ћирић, „једино чега су се сетили било је да локомотива дође до једне стране моста, да тамо вагони буду преузимани један по један, а да касније, када цела композиција пређе мост на овај начин, буде ‘склопљена’ са друге стране и да тако настави пут“.

РЕКОНСТРУКЦИЈА

Дрвене плоче преко којих је газила свакојака моторизација временом су трулиле, па је то шездесетих година прошлог века постало опасно. Тако је мост дуго био пешачки, све до 1969. године. Тада је добио асфалт, а недуго затим и трамвајске шине. Последња обнова почела је 13. октобра 2007, а окончана је 31. марта 2008. године. Постављено је декоративно осветљење и коловоз, али су и прилази проширени.

Овај мост углавном није имао „стварно“ име. Заиста, Немци су га звали Мост Еугена Савојског, после рата су га Београђани дуго звали Немачки, па Нови савски, па Стари савски, па финално, а често и све до данас - Железнички! А преко њега воз није прошао, ако изузмемо оних пар немачких ратних експеримената, када је трактор претеривао вагон по вагон преко моста.

ЗАРИЋЕВ МОСТ?

ТОКОМ ратних операција за ослобађање Београда 1944. године, учитељ Миладин Зарић је пресекао каблове који су требали, по немачкој идеји, да активирају експлозив и да сруше овај мост.

Пожртвовани учитељ, за којег се верује да је део свог инжењерског искуства стекао током Првог светског рата, кришом је, у ноћи између 19. и 20. октобра, ноћу, после повлачења Немаца, а уз ударе руских топова, пресекао каблове, спречивши тако активирање експлозива и суноврат последње тадашње везе двеју савских обала.