Велики барутни магацин, популарна „Барутана“, једна је од најнеобичнијих подземних грађевина испод нашег града. Налази се испод Београдске тврђаве и укопана је у стену на Дунавској падини.

- Ово је вештачка пећина ископана почетком 18. века - каже за „Новости“ стручни водич ЈП „Београдска тврђава“ Милан Джодан. - Настанак Барутане везујемо за доба аустријске власти у Београду. Тада су ови освајачи, од 1717. до 1739. године нашем граду дали потпуно другачије лице. Од оријенталне, неугледне касабе направили су интересантну барокну варош. Аустријска замисао била је да реши све проблеме које су на тврђави имали претходни властодршци. Један од најчешћих биле су експлозије барутних складишта. Аустријске власти су нашле решење тако што су од 1718. до 1720. године ископале две дворане испод саме тврђаве, у белој кречњачкој стени. Свака од њих има површину од око 400 квадратнх метара. Са оскудном технологијом оног времена, то је сигурно био изузетно напоран физички посао.

Средином 18. века изграђен је и јак заштитни зид чија улога је била да спречи било какво угрожавање Великог барутног магацина, уколико би покушала да га нациља противничка артиљерија.

МИТРЕУМ Испред Великог барутног магацина, знатно пре него што је овај део постао аустријски, још у римско време пре готово два миленијума, постојао је такозвани Митреум. То је било античко, претхришћанско светилиште посвећено богу Митри. Претпоставка је да су ову, прву монотеистичку религију на просторе Сингидунума донели римски легионари који су претходно служили у некој од источних провинција. Многи стручњаци сматрају да је ова једнобожачка религија значајно олакшала долазак и укорењивање хришћанства на просторима данашњег Београда.

- У Барутани се налазе и споменици старог Сингидунума, дакле из времена када су градом владали Римљани - додаје Джодан. - То су споменици настали у периоду од првог до четвртог века наше ере. У првој дворани налази се поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су током низа година прикупљани и доношени са многобројних налазишта Београда, Космаја и Костолца (некадашњег Виминацијума). Збирка римских споменика власништво је Фонда Народног музеја, као и Музеја града Београда. Збирке спадају у најстарије код нас, будући да је са прикупљањем започето још 1844. године.

Обе дворане су ојачане носећим стубовима, да би појачале структуралну чврстину.

- Ипак, постоји једна значајна разлика између две одаје - додаје Джодан.

- У првој дворани аустријске архитекте исклесале су носеће стубове у „живој стени“, у лепим, геометријским, осмоугаоним формама, и као да су се притом заморили. Ваљда зато у другој одаји стубови изгледају као да су их створила нека митска бића. Они нису детаљно исклесани, већ им је остала природна форма стене.

НИКОЛА ДОКСАТ

Барутана је настала у оквиру аустријских радова током изградње Београдске твђаве. Тада је тврђава, по многима, изгледала најмоћније у својој историји. Аустријанци су је звали и „Гибралтар на Дунаву“, што је епитет који се смењивао између Београдске тврђаве и оне новосадске, на Петроварадину.

Аутор пројекта био је Швајцарац у аустријској војсци Никола Доксат де Морез. Нјегов живот окончан је кобно, јер је у једном тренутку био главнокомандујући гарнизона у Нишу. У том тренутку је Турска ојачала, а Аустрија ослабила, и пред нишку тврђаву стигла је отоманска јединица од око 60.000 људи, наспрам десет пута мање хришћана под Доксатовом командом. Аустријски војсковођа је успео да се повуче без жртава, али је његовим надређенима била потребна жртва за тако драматичан војни и стратешки губитак. Запрепашћеног Доксата су извели пред суд и оптужили за издају.

Егзекуција одсецањем главе обављена је у равни данашњег хотела „Палас“, а у народу је остало предање како су последње Доксатове речи биле: „Тврђаво, ја сам ти подарио живот а ти ми га сада узимаш„.

По другој верзији, знајући да је овај официр био и један од малобројних протестаната у католичкој војсци којој је било потребно да жртвује некога за пример другима, последње што је изрекао овај официр и архитекта било је: „Они који ме знају, знају зашто умирем“.

КУЛТУРНО ДОБРО

Према речима археолога Реље Сератлића из ЈП „Београдска тврђава“, Велики барутни магацин проглашен је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, баш као што исти степен заштите ужива и комплетна Тврђава на Калемегдану.

ЛАГУМИ И БАРУТАНЕ

У време пре неколико векова, када нису постојали фрижидери и хладњаче, лагуми су били места у којима се чувала роба којом су трговали ондашњи Београђани. Само испод земље температура је била стабилна.

Барутане су биле исте такве, подземне грађевине, с тим да су имале војну намену. Један од најважнијих делова ових подземних грађевина били су отвори за вентилацију, како се у њима не би запатила влага и буђ. Одатле и прастара изрека како „нешто мора да буде суво као барут“.