Српска историја је умногоме необична. Различите приче нас неретко збуњују, а ово је подсећање на једну од њих, један метак, и чудан експонат Музеја града Београда.

Недуго после крунисања краља Милана Обреновића, 1882. године, у Саборној цркви две жене су покушале атентат на „првог српског краља после Косовске битке“. То је био краљ Милан, а стицајем околности, атентат није успео.

Краљ Милан, као настављач династије Обреновић, био је омражен међу поштоваоцима Карађорђевића, што је вечити усуд у Србији.

Увек постоје поделе на следбенике различитих династија, идеологија... У два табора које су чинили заклети поклоници двеју династија, било је и оних које су освета и мржња терали на делања која су могла крваво да буду окончана.

Такве су биле и две жене - Јелена Илка Марковић и Лена Книћанин.

Када је тог октобарског дана краљ крочио у цркву, код Марковићеве је био револвер, док је Лена Книћанин била подршка у овом подухвату. Међутим, женска рука је задрхтала, а испаљени метак није погодио жртву.

После овог догађаја остала је још једна несвакидашња реликвија која до данас подсећа на оно време, срећу краља који је преживео смртну опасност. Краљ Милан остао је захвалан Богу што му је живот био поштеђен, па је наложио својим посилнима да обавезно пронађу где се зарио метак који га је промашио. После дуже потраге то му је пошло за руком. Тада је наредио да метак буде однесен код најбољих јувелира, да га опточе драгим камењем и од њега направе иглу за кравату. Управо тако је и било.

Кажу да га је често носио са собом, уденутог у кравату, а данас се овај необични метак опточен драгуљима чува у Музеју града Београда.

СМЕДЕРЕВСКИ НАМЕШТАЈ“

Ми смо, вероватно, једини народ који је покушао свог суверена да удави у септичкој јами. Наиме, управо се то догодило краљу Милану приликом посете Смедереву, када је, по свему судећи, имао више непријатеља него што је слутио.

Или су, макар, били способнији за гадну неприлику коју су могли да му створе.

Наиме, приликом те посете подунавском граду, краљ Милан је у једном тренутку похитао „тамо где и краљеви иду пешке“, али га је сачекала једна брутална непријатост: његови непријатељи су напилили даске у пољском клозету (подсећамо, тада су само такви и постојали), па се несрећни владар сурвао управо „у суштину“ септичке јаме.

Још горе је било то што његове вапаје у првом тренутку нико није чуо. Срећом по краља, имао је код себе револвер из којег је запуцао у ваздух, па је тек тада његова свита потрчала да извуче владара из деликатне ситуације у којој се нашао.

Тако смо умало ушли у историју као једини народ који се одрекао свог лидера извршивши атентат на најоригиналнији начин.