СВАКОГА јутра се омањи град људи у престоници пробуди без текуће воде, канализације, на граници људског достојанства и егзистенције. У потрази за бољим животом, из свих крајева Србије у Београд пристижу они који углавном живе од претурања по отпацима и ђубриштима.

Ових нехигијенских насеља има на свим местима где је могуће "сазидати" кућицу од картона, дасака или се једноставно заузимају напуштене куће које су спремне за рушење. Највећа се и даље налазе код топлане преко пута Видиковца, у Земуну у насељу Алтина, Чукаричкој падини, Бежанијској коси, Орловском насељу...

- Нехигијенска насеља у Београду нису никад мапирана и никад није урађен њихов попис. Сматра се да њихов број варира између 100 и 150 на територији града. У њима, такође према проценама, живи неколико десетина хиљада људи - рекао је Дарко Божић, члан Градског већа. - Таква насеља представљају потенцијалну опасност по саме њихове становнике. Бараке су направљене од картона и дрвене грађе и у овим насељима су чести пожари. Отворене септичке јаме, гомила смећа које становници насеља прикупљају, пацови и друге животиње које такође привлачи отпад, представљају потенцијалну опасност и за њихове становнике, али и за околну заједницу.

ОДНЕТО 1.230 КУБИКА ОТПАДА СА простора нехигијенског насеља са обе стране Ибарске магистрале на Видиковцу однето је недавно више од 1.230 кубика отпада. Остала је чистина пуна прашине. - Након напуштања нехигијенског насеља, иза његових дотадашњих становника остало је доста кабастог отпада, уобичајног ђубрета које се може наћи у сваком насељу и одређена количина секундарних сировина - рекли су у "Чистоћи".

Нажалост, и поред тешке економске ситуације и у главном граду, број насеља се повећао у последњих неколико година. Они долазе најчешће из јужних делова Србије, око 40 одсто их је са Косова и Метохије, а има и људи пристиглих из других држава, пре свих Македоније и Црне Горе. У највећем броју то су припадници ромске популације.

- У нехигијенским насељима се најчешће настањују лица која се у Београд доселе из јужних градова Србије где, у великом броју случајева, поседују породична имања и стамбене објекте и где остварују права из области социјалне заштите - напомиње Божић. - Велики број њих је већ расељен из других нехигијенских насеља, а постоји одређени број породица које је раније већ стамбено збрињавао град Београда или Комесаријат за избеглице и миграције.

Највећа и најпознатија оваква насеља била су поред Белвила и испод моста Газела која су пре неколико година потпуно расељена. Недавно је покренута и акција уклањања дела објеката са Ибарске магистрале у којима је живело стотинак породица. Међутим, само је делимично успела. На простору од топлане и ОМВ пумпе па све до обилазнице ауто-пута, нема више видљивог насеља. Лјуди су се након што је ругло са овим уджерицама уклоњено, добровољно повукли дубље у околну шуму и живе под окриљем крошњи дрвећа.


СТАНОВЕ ДОБИЛА 191 ПОРОДИЦА

РАСЕЛјЕНИМ породицама, који су живели покрај "Белвила" и испод Газеле, обезбеђени су смештај у мобилним стамбеним јединицама, легална струја, пијаћа вода, купатила и сва неопходна инфраструктура. Град плаћа трошкове становања, воду, кошење траве, поправке, редовно чишћење насеља...

- До сада је 191 ромска породица добила социјалне станове, чак 60 расељених из нехигијенских насеља - наводи Божић.

КРИТИЧНЕ ТАЧКЕ

* код ОМВ пумпе на Ибарској

* насеље Алтина у Железнику

* на Чукаричкој падини

* на Бежанијској коси

* у Орловском насељу