ПРВА линија трајекта од Борче до Земуна, која би ускоро требало да заплови Дунавом, могла би да из центра Београда истера чак 3.000 камиона сваког дана. Стручњаци сматрају да је замисао добра и изводљива, као и да би Панчевачки мост и градске улице тако много лакше дисале, али упозоравају на нека ограничења речног превоза.

Трајекти за које је Град заинтересован могли би да у једном "цугу" превезу и до 60 теретњака. Од шљункаре "Бами", која ће бити полазна станица на левој обали, до Говеђег брода на десној, стизаће се за 25 минута, док ће низводно требати пет минута мање. Један трајект би дневно могао да превезе између 1.700 и 3.700 возила, а једна од идеја је да теретњацима буде забрањена вожња Панчевачким мостом.
Ова пловила, како објашњава проф. Владета Чолић са Саобраћајног факултета, по димензијама су најсличнија онима који спајају обале Бококоторског залива у Црној Гори.
- Екипа која је радила Студију изводљивости посетила је Румунију, која има развијен речни превоз на Дунаву, и преузела нека искуства одатле - каже професор Чолић. - Пошто се речни саобраћај обавља и у комшилуку, то неће представљати велики проблем нашим искусним бродарцима.
Предности су бројне: за разлику од Саве, брзина пловидбе на Дунаву није ограничена, а осцилација нивоа водостаја на великој европској реци износи највише три и по метра. Модерним трајектима треба највише 15 минута за утовар и истовар аутомобила, а пошто су опремљени радарима, могли би да плове и ноћу.
Професор Чолић, ипак, упозорава да је пре прве вожње потребно направити и озбиљну хидролошку и морфолошку студију, како се у цео посао не би срљало. Према његовим речима, проблем трајектима не би требало да представља ни безбедност, ни водостај, као ни магла, али би могла - кошава.
- Због јаког ветра не може се рачунати на непрекидну пловидбу. Дунав је отворени пловни пут, па би кошава на по неколико сати могла да заустави трајекте - каже проф. Чолић. - Чак и најискуснији лађари се укотве када задува ветар.
Од модела трајекта зависи какав ће се пристан градити, пошто постоје они који се "паркирају" и бочно. У Граду су најавили да постоје три варијанте пловила, а да ће за почетак набавити барем три трајекта.

ПОТЕНЦИЈАЛ
БЕОГРАД не користи довољно свој речни потенцијал јер нема добру инфраструктуру за то - сматра професор Чолић. - Не морамо градити велика пристаништа, попут Луке "Београд", али може се низ Дунав и Саву направити више мањих. Наравно, потребно је направити одличну везу између речног и копненог саобраћаја.