Четврта **селидба** Димитрија Туцовића

ПОСЛЕ 54 године, посмртни остаци једног од водећих идеолога српске социјалдемократске мисли, Димитрија Туцовића, поново се селе! Градски оци одлучили су да његов споменик са једног од централних градских тргова, Славије, преселе у парк Мањеж, а ковчег, са истог тог места, на београдско Ново гробље.
Димитрије Туцовић погинуо је 1914. године, у борбама на Врапчем брду, у близини Лазаревца. По сопственој жељи, сахрањен је на месту погибије, да би, нешто касније, његови остаци пренешени на сеоско гробље у Шушњару. Одатле му је ковчег пребачен на војничко гробље у Лазаревцу, са кога су 1949. године, према жељи тадашњих **центара моћи**, Туцовићеве кости премештене у Београд, на Трг Славија. Исте године, на познатом градском **кружном току**, Стеван Боднаров, направио је грандиозну бронзану бисту, великог социјалдемократе.
- Разматрали смо неколико локација, које би евентуално дошле у обзир као Туцовићево почивалиште. У оптицају је била и могућност повратка његових посмртних остатака у Лазаревац - рекао нам је Милета Продановић, председник градске комисије за споменике и називе тргова и улица. - Одлуили смо, ипак, да ковчег пребацимо у Алеју народних хероја на Новог гробљу. То ће бити репрезентативно гробно место, истакнутије од свих које се тренутно тамо налазе. Наравно, уз дужно поштовање свима који тамо почивају.
Алеја народних хероја налази се у близини Српске костурнице посвећене браниоцима Београда у Првом светском рату. Из градске скупштине нису могли да кажу тачну локацију гробног места, али је, за сада извесно, да ће у Туцовићевом **комшилуку** бити, поред бројних народних хероја, и: Слободан Пенезић - Крцун, Александар Ранковић, Драгослав Ђорђевић - Гоша...
Међутим, ни из управе ЈКП **Погребне услуге** нису могли да нам кажу ништа прецизније.
- За ту одлуку сазнали смо из штампе - чули смо од Зорана Марковића, шефа информативног центра овог предузећа. - Нисмо добили никаква, ни званична ни незванична обавештења, на ову тему. Знамо да су људи из комисије били на Новом гробљу, шетали, разгледали, али нас, о евентуалној локацији новог Туцовићевог гроба, нико и ништа није консултовао. Када добијемо званичну одлуку, даћемо и своје мишљење.
Једини који су се, до сада, јавно противили одлуци о премештању споменика и посмртних остатака Димитрија Туцовића, били су чланови Социјалдемократске партије. Ипак, нису га успели задржати** на Славији.
По свему судећи, још један српски великан, наћи ће се на гробљу. Туцовићев пример, могао би, можда, да послужи надлежнима и у случају других наших **националних драгуља**. Никола Тесла је такође, више од пола века, изван гробља. Додуше, урна нејвећег српског ума налази се у његовом музеју, у Круској улици у Београду...

СЛИКАР И ВАЈАР
СТЕВАН Боднаров је рођен 1905. године у сремском месту Госпођинци. Похађао је Уметничку школу у Београду, а једно време је радио и живео у Паризу. Учеатвовао је у Другом светском рату и био заточен у логору на Бањици.
Стеван је познат као сликар мртве природе, пејзажа и портрета. Као вајар радио је бисте и споменике. Међу најпознатијим делима су Споменик стрељанима у Јајијнцима, Палим борцима у Бјелом Пољу, Партизанском куриру у Столицама и Моши Пијади у Јајцу. Седмојулску награду је добио 1973. године.
С.Б.